Blog

Ranija izloženost drugom jeziku – pametnije dete

Novo istraživanje Univerziteta u Vašingtonu pokazuje da deca koja odrastaju u dvojezičnom okruženju razvijaju najbitnije kognitivne veštine, kao što je donošenje odluka i rešavanje problema pre nego što i progovore.

Ovo istraživanje sprovedeno je na 16 beba. Polovina je bila iz domova gde se govori samo engleski jezik a druga polovina iz domova gde se govori i engleski i španski jezik. Dok su bebe slušale različite jezičke glasove, i preverbalne zvukove kao i zvukove karakteristične za engleski i španski jezik, magnetoencefalograf – MEG (koji je istraživačima pomogao da jasno identifikuju koji su delovi mozga elektromagnetski aktivirani) je beležio reakcije beba na te zvuke.

Kod beba iz englesko-španskih domova zabeleženo je mnogo aktivnosti u prefrontalnom korteksu i orbifrontalnom korteksu – delovima mozga koji su zaduženi za funkcije kao što je donošenje odluka i rešavanje problema. „Naši rezultati pokazuju da se, čak i pre nego što počnu da govore, bebe iz dvojezičnih domova izlažu situacijama gde moraju da donose odluke i rešavaju probleme, odnosno da raspoznaju kojim se jezikom govori u toj situaciji“ rekao je glavni autor Naja Ferjan Ramirez. „Bebe koje odrastaju slušajući dva jezika ostaju otvorena za zvuke novih jezika duže od svojih vršnjaka.“ Kaže ko-autor Patricia Kuhl.

Taj adaptivni mehanizam ostaje aktivan i kad bebe odrastu. Mnoga istraživanja, pored ovog istraživanja iz Vašingtona, tu je i još jedno iz Nacionalnog centra za biotehničke informacije, su pokazala da odrasli ljudi koji su odrastali u dvojezičnim domovima imaju bolje izvršne veštine (kao što je rečavanje problema i donošenje odluka) od onih koji govore samo jedan jezik. Oni su sposobniji da prebacuju fokus sa jednog zadatka na drugi, imaju bolju memoriju, i pokazuju viši nivo izvršnih veština. Isto je i kod dece iz dvojezičnih domova. Sve te izvršne funkcije mozga su ključ uspeha u školi, a akademski uspeh veoma utiče na kasniji nivo samopouzdanja. Učenje novog jezika može čak da pomogne da se spreči ili odloži početak mnogih degenerativnih bolesti, kao što su demencija i Alchajmerova bolest kod starijih ljudi.

Dakle, najbolje vreme za početak učenja novog jezika je veoma rano. „Naši rezultati pokazuju ne samo da su mala deca sposobnija za učenje više jezika već i da je rano detinjstvo optimalan period za početak učenja jezika.“ Ferjan Ramirez zaključuje.

Najbolja stvar je što Vaše dete može postati bilingvalno (odnosno, govoriti dva jezika). Evo nekoliko saveta iz Lingvističkog društva (Linguistic Society):

1. Ako ste već bilingvalni, ili ste deo dvojezične porodice, probajte metodu „jedan roditelj, drugi roditelj“. Jasno odredite kojim jezikom se koji roditelj obraća detetu. Na taj način svako zna šta da očekuje – a beba zna kako da odgovori.

2. Ukoliko niste bilingvalni, to nije problem! Možete izložiti svoje dete različitim jezicima. Mnoge reči dolaze iz drugih jezika. Možete da naglasite koja reč za hranu dolazi iz kog jezika (sendvič, supa, špagete, makarone, banana…) kad god jedete to. Na sličan način, možete mu približiti mnoge druge reči iz stranih jezika, na taj način mu približavajući sam taj jezik. Dete možete izložiti crtanim filmovima na engleskom jeziku, pevati pesme na engleskom i tako dalje i tako dalje. Mogućnosti su neograničene.

3. I naravno, možete upisati dete na kurs stranog jezika!

JovanS Administrator

Post navigation

Leave a Comment